Resursi

Gde mogu pronaći više informacija o štetnim medijskim sadržajima, dezinformacijama i sličnim temama?

Organizacije civilnog društva širom Zapadnog Balkana i Turske posvećene su jačanju medijske pismenosti i edukaciji građana o štetnim medijskim sadržajima kao što su lažne vesti, propaganda ili pristrasno izveštavanje. Obratite pažnju na medijske organizacije civilnog društva koje se bave ovim temama u vašoj zemlji i proverite njihove edukativne programe i radionice, kao i publikacije i druge materijale koje proizvode. Potražite organizacije kao što su: Albanski institut za medije (Albanija), Mediacentar Sarajevo (Bosna i Hercegovina), Savet za štampu Kosova (Kosovo), Institut za medije Crne Gore (Crna Gora), Makedonski institut za medije (Severna Makedonija), Novosadska novinarska škola (Srbija), Bianet (Turska).

Postoje li specijalizovane web stranice posvećene razotkrivanju lažnih vesti i dezinformacija?

Da! Platforme za proveru činjenica postaju sve popularnije. One proveravaju informacije objavljene u novinskim kućama i koje kruže društvenim mrežama, i kontinuirano razotkrivaju lažne vesti i druge vrste dezinformacija. Ove platforme takođe pružaju objašnjenja svojih nalaza. Pitanja i saveti korisnika su dobrodošli i ukoliko smatrate da treba preispitati  istinitost priče na koju ste naišli, javite im se, posebno ako se priča odnosi na pitanje od javnog interesa. Neke od najpopularnijih platformi za proveru činjenica na Zapadnom Balkanu i Turskoj su: Raskrinkavanje.ba (Bosna i Hercegovina), Fake News tragač (Srbija), Raskrinkavanje.me (Crna Gora), Vistinomer.mk (Severna Makedonija), Faktoje (Albanija), teyit.org (Turska), Hibrid.info (Kosovo).

Kome možete podneti prigovor na štetne medijske sadržaje?

Odlično što ste voljni iskoristiti svoju medijsku pismenost kako biste smanjili količinu problematičnog sadržaja u medijima. Ovo je  važno jer doprinosi stvaranju javne sfere koja podstiče informisan i kritički pristup pitanjima od javnog interesa. Regulatorna i samoregulatorna tela deluju u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj. Njihov posao je da, između ostalog, prate pridržavanje profesionalnih standarda medija i rešavaju pritužbe građana i institucija na određene sadržaje. Proverite njihove web stranice za detalje o postupku žalbe. Samoregulatorna tela na Zapadnom Balkanu i Turskoj su: Savet za štampu i online medije (Bosna i Hercegovina), Medijski savet za samoregulaciju (Crna Gora), Savet za medijsku etiku u Makedoniji (Severna Makedonija), Savet za štampu (Srbija), Alijansa za etičke medije (Albanija), Savet za štampu Kosova (Kosovo), Savet za štampu (Turska).

Kako mogu saznati ko poseduje i uređuje web stranice koje pratim?

Svaki kredibilan medij obavestiće svoju publiku o imenima svojih vlasnika, urednika i drugog osoblja, kao i kako da kontaktirate njihovu kancelariju. Ova vrsta informacija je obično poznata kao “impressum” i trebala bi biti lako dostupna na web stranici. Ako nije, to je veliki znak upozorenja da bi pouzdanost i integritet medija mogli biti dovedeni u pitanje.

Zašto je medijska pismenost važna?

Medijska pismenost je važna jer nam pomaže da kritički analiziramo i interpretiramo različite medijske forme, njihove poruke, pa čak i potencijalne motive i predrasude iza tih poruka. To nam zatim pomaže da donesemo bolje informisane odluke zasnovane na kritičkom pristupu informacijama kojima smo svi izloženi, na primer, o pitanjima kao što su za koga glasati, šta i gde studirati, kako se brinuti o svom zdravlju, kako upravljajti svojim finansijama, kako provesti slobodno vreme ili koje knjige čitati.